Orden Belog orla sa mačevima trećeg reda pukovnika Dragutina Gavrilovića

Odlikovanja potpukovnika Bogoljuba Molerovića

Sablja majora Mihaila Gavrovića

PRVI SVETSKI RAT 1914-1918.

Čačanski kraj je na bojištima Prvog svetskog rata imao mobilisano ljudstvo jačine jedne pešadijske divizije i pripadnike oficirskog kora na najvišim komandnim položajima u srpskoj vojsci. Sa teritorije Desete pukovske komande 1914. na frontu su bili deseti pukovi sva tri poziva.
Deseti kadrovski puk postojao je samo dve godine. Imao je kratak, ali vrlo naporan borbeni put. Iz prištinskog garnizona upućen je komandi odbrane Beograda i sa jednim bataljonom učestvovao u borbama na Bežanijskoj kosi i Zemunu. Za vreme Kolubarske bitke novembra 1914. u borbama na Konatici i koti 238 imao je oko 2000 vojnika i oficira izbačenih iz stroja.
Deseti puk Takovski I poziva mobilsan je u Čačku. Za vreme Cerske bitke avgusta 1914. borio se u reonu Šapca. Njegov 3. bataljon razbio je 57. pešadijsku brigadu kod Loznice. Učestvovao je i u Sremskoj operaciji. Za vreme bitke na Drini, u borbama kod sela Pričinovića imao je velike gubitke. U Kolubarskoj bitci vodio je uspešne borbe sa Austrijancima na Zmijanju, Lisini, Volujaku i Vrapčem Visu.
Deseti puk II poziva u septembru i oktobru 1914. vodio je borbe na prilazima Drini, a zatim kod Han-Pijeska. U sastavu Užičke vojske bio je i jedan bataljon Desetog puka III poziva.
Na srpskom frontu u prvoj polovini 1915. zavladalo je zatišje posle velikih poraza Austrijske vojske. Deseti kadrovski puk i Deseti puk I poziva bili su u Beogradu, a Deseti puk II poziva na polžajima iznad Užica. Rane zadobijene u toku predhodne godine s teškom mukom su lečene.
Na severnoj granici Srbije Deseti kadrovski puk pod komandom potpukovnika Milivoja Momčilovića dočekao je udruženu ofanzivu austrougarske i nemačke vojske. U gradskom podotseku odbrane Beograda svojim junaštvom su nadmašili antičke obrasce hrabrosti jurišajući na neprijatelja, koga je u forsiranju velikih reka podržavala moćna artiljerija. Gubici puka bili su oko 1500 vojnika i 26 oficira. Novi su usledili tokom borbi u otstupanju i prelaska snegom zavejanih Albanskih planina. Njima se na ovom putu pridružio Deseti puk I i II poziva posle teških borbi sa Bugarima na Istočnoj granici. Deo trećeg poziva učestvovao je u borbama na Smederevskom otseku, a deo u okolini Čačka, koji je zauzela deseta Austrijska brdska brigada 1. novembra 1915. godine.
Posle povlačenja preko Albanije i oporavka u Bizerti i na Krfu od ljudstva iz Desete pukovske komande formiran je jedan puk. Na Solunskom frontu vodio je borbe na Golom Bilu, Vetreniku (1916), Obloj Čuki i Zapadnom Vetreniku (1917). U aprilu sledeće godine jurišna odeljenja Desetog puka izvela su prepad na Oblu Čuku. U bici na Dobrom Polju 15. septembra 1918. sa ostalim jedinicama Šumadijske divizije zauzeo je Zapadni Vetrenik i probio neprijateljski front. Na kraju rata samo je prošao kroz već oslobođen Čačak na putu za Sarajevo, gde će ostati do kraja svoga postojanja.

Vitrina posvećena potpukovniku Bogoljubu Moleroviću, pukovniku Mihailu Nediću i generalu Spasoju Tešiću

.....

Veliki generalski mundir
Pripadao vojvodi Petru Bojoviću

Šlem tipa "Adrian" koji je korstila srpska vojska u Prvom svetskom ratu

Revolver "Rast-Gaser", početak 20. veka

Telefon iz zemunice sa Solunskog fronta, pripadao pukovniku Mihailu Nediću