HADŽI-PRODANOVA BUNA 1814. GODINE
Misao o novom ustanku protiv Turaka ni jednog trenutka nije zamirala. Nju su još više oživljavala turska nasilja i često proturanje vesti o mogućnosti rata Austrije sa Turskom. U ovakvoj situaciji sukob sa pratnjom muselima Latif-age u selu Trnavi kod Čačka pretvorio se krajem septembra 1814. godine u Hadži-Prodanovu bunu. Bez temeljnih priprema, podignuta neočekivano i u doba godine, koje nije pružalo garanciju da će ići na ruku višemesečnim borbama, koje su ustanici morali očekivati, ova buna nije imala velikih izgleda na uspeh i uglavnom je ostala u lokalnim okvirima. Turci su je bez većih napora uguđili svirepo se sveteći narodu Požeške i Kragujevačke nahije, koji je najmasovnije učestvovao u ovoj buni. Proti Matiji Nenadoviću javljeno je u Beč da "na Vračaru od Tašmajdana do Stambol-kapije s obe strane stoji parada od ljudi na kolje nabijenih."
Posle propadti Prvog srpskog ustanka, neuspela Hadži-Prodanova buna bila je novi povod za najstražniji terpr. U decembru 1814. i januaru naredne godine u Beogradu je pogubljen veliki broj Srba, koje je pohvatao Imšir-paša u svom pohodu na pobunjenike. U Srbiju je počela da pristiže turska vojska, tako da je početkom 1815. godine brojala 8-10.000 ljudi.
Nabijanje na kolac na Stambol kapiji, rad Nikole Milojevića.
...... 
Jatagan Risima Risimovića
