Kubura "ledenica"', prva polovina 19. veka.
Dar kneza Miloša Obrenovića Tanasiju Simiću
DRUGI SRPSKI USTANAK
Početkom 1815. godine čačanski kraj je postao središte priprema za novi ustanak. Dogovor o ponovnom otpočinjanju rata sa Turcima na skupovima narodnih starešina u Rudovcima i Vreocima posle dolaska kneza Miloša Obrenovića u Crnuću pretvoren je u plan po kome je Arsenije Loma trebao da napadne Rudnik, Lazar Mutap Čačak, a Petar Topalović Kragujevac. Borbe su počele pre Cveti spontanim napadima na Turke u Jasenici, Dokmiru i Konjuši. Kada je Miloš Obrenović izašao pred okupljeni narod na saboru u Takovu 23. aprila 1815. godine, Rudnik je već bio oslobođen. Knez je prihvatio da stane na čelo ustanka i pred svojom kućom u Crnući razvio vojvodski barjak. Odavde su krenuli pozivi narodu da se diže na oružje i zatvara drumove Turcima.
Protiv Ustanika krenula je iz Beograda vojska pod komandom Imšir-paše. Uskoro su počeli prvi sukobi sa srbima na putu ka pobunjenoj teritoriji. Ratna dejstva, koja su preduzimali ustanici i Turci na teritoriji Rudničke i Požeške nahije, prvi s ciljem da zauzmu Čačak, a drugi da se održe u njemu, pretvorila se u veliku bitku od 25. aprila do 13. juna 1815.
Početni period bitke na Čačku trajao je od 25. aprila do 6. maja. Gospodar Jovan Obrenović i vojvoda Lazar Mutap napali su čačanski šanac, a knez Miloš Obrenović nastojao je da onemogući prolazak turske vojske iz Beograda. Srbi su ih dočekali na Liparu i Rudovcima i na putu kroz Rudničku nahiju zadržali deset dana. Tako je propala zamisao o energičnoj akciji protiv Turaka.
Bitka je rešena na prostoru između brda Ljubića i šanca u Čačku, u nekoliko uzastopnih bojeva, između 6. maja i 10. juna. Pošto su ustanici slomili prve turske juriše na Ljubić i stabilizovali front na Zapadnoj Moravi, knez Miloš Obrenović je otišao u Valjevsku nahiju. Svojim prisustvom na severozapadnom frontu ubrzao je pad Paleža i Valjeva. Kada se, oko 1. juna, vratio sa novim odredima ustanika i dva topa na Ljubić, obnovljene su borbe sa Turcima, koji su od ulaska u Čačak bili pod blokadom. Odred pod komandom Kara-Mustafe, poslan da drđi pod kontrolom južni pravac za povlačenje, potučen je u Dragačevu. U ovakvoj situaciji Imšir-paša je krenuo u odlučujući okršaj sa ustanicima. U boju 6. juna turska vojska je obuhvatila sa krila srpske položaje u podnožju brda i primorala ustanike da se povuku na Ljubić, ali se i sama vratila u čačanski šanac posle pogibije Imšir-paše. Ovaj momenat ostao je na obe strane nezapažen u toku dana i borba je trajala do noći. Na srpskoj strani poginuo je kraj svojih topova vojvoda Tanasko Rajić. I pored gubitka artiljerije. Srbi su se okupljali da dočekaju novi napad. Turci, nespremni da organizuju novu komandu, sa strahom su gledali na Ljubić i spremali se da napuste Čačak, koji je ostao bez hrane.
Period eksploatacije bitke započeo je 10. juna. Turci su izašli iz Čačka i pošli u pravcu Dragačeva. Bočna kolona se sukobila sa ustanicima na položaju Ploče i produžila nastupanje, a glavna pridvoričkim drumom prošla do Rtara, ge su je zaustavile čete prote Janka Mihailovića-Molera. Uskoro su pristigli i ustanici sa Ljubića i potpuno uništili tursku vojsku.
Bitka na Čačku je završena posle više od mesec i po dana borbi, 13. juna 1815. godine potpunim porazom najbolje turske vojske u Beogradskom pašaluku. Njeni gubitci su iznosili oko 7.000 vojnika.
Vezivanje glavne turske vojske za front u čačanskom kraju pogodovalo je nesmetanom razvoju ustanka u susednim nahijama. Na glas o kretanju kneza Miloša iz Rudničke nahije, kragujevački Turci, koji su se dotle hrabro držali, pobegli su iz varoši. U pohodu na neoslobođene krajeve vrlo brzo će biti zauzeti i ostali veći gradovi. Dolazak Huršid-paše na Drinu i Marašli-ali paše na Moravu onemogućiće zauzimanje poslednjih turskih uporišta u Srbiji.
......
