Oružje iz Balkanskih ratova
BALKANSKI RATOVI 1912-1913.
Početkom XX veka Čačak je bio sedište Desetog pešadijskog puka, koji je nastavljao tradicije istoimenog bataljona stajaće vojske, formiranog posle Drugog srpsko-turskog rata 1878. godine. Ukazom od 27. marta 1897. pretvoren je u puk, a dve godine kasnije dobio ime "Takovski". Na stalno stanovanje u Čačak prešao je 1903., izuzev 2. bataljona, koji je do balkanskih ratova ostao u Gornjem Milanovcu.
U Prvom balkanskom ratu Deseti pešadijski puk I poziva mobilisan je u Čačku i svečano ispraćen na front. Sa Avladžinice vojska čačanskog garnizona nekoliko puta je odlazila u rat, ali se nikada do tada nije vratila sa toliko uspeha i ostvarenih vekovnih težnji. Puk je nastupao u sastavu Šumadijske divizije I poziva preko Kosova i posle manje borbe kod Teneždolskog tesnaca učestvovao u oslobađanju Prizrena i Đakovice od Turaka. U sastavu Šumadijsko-albanskog odreda probio se kroz bespuća i učestvovao u posedanju Albanskog primorja.
Deseti puk II poziva učestvovao je novembra 1912. u zauzimanju Novog Pazara i borbi na Đurđevim stupovima. Posle završenih operacija bio je na posadnim dužnostima u Metohiji.
U Drugom balkanskom ratu 1913. Deseti pešadijski puk I poziva se istakao u bitci na Bregalnici. Na juriš je zauzeo Drenak i učestvovao u gonjenju Bugara, koje se završilo posedanjem Rajčanskog rida. Odavde je upućen na Vlasinski front, gde je Deseti puk II poziva već vodio uspešne borbe na Gramadi, Bosiljgradu i Carici.
Za zasluge u Drugom balkanskom ratu Deseti pešadijski puk "Takovski" II poziva odlikovan je Ordenom Kara-Đorđeve zvezde sa mačevima IV reda, a Deseti puk I poziva Zlatnom medaljom za hrabrost.
Posle demobilizacije Deseti puk kadrovski upućen je u Prizren sa zadatkom da obezbeđuje granicu. Krajem septembra 1913. vodio je borbe sa pobunjenim Arbanasima kod Ljum-kule, Ujmišta i Bicana. U gušenju pobune učestvovalo je i mobilisano ljudstvo prvog poziva.
Mobilizacija na Avladžinici, slika nepoznatog autora.
.....
