Metalni kalupi za ukrašavanje kožnih poveza knjiga, manastir Nikolje, XVI-XVII vek

Mermerni svećnjak iz manastira Sv. Trojica pod Ovčaro, kra XVI veka

Matrica za otiskivanje likova svetitelja u tehnici duboreza, manastir Vujan, XVIII vek

MANASTIRI ČAČANSKOG KRAJA

PORAZ SRBA NA MARICI 1371. I KOSOVU 1389. USLOVILI SU POMERANJE POLITIČKOG I KULTURNOG CENTRA SRBIJE SEVERNIJE - U OBLASTI ZAPADNE I VELIKE MORAVE. U TO VREME, ODNOSNO U POSLEDNJE DECENIJE XIV VEKA PADA I PRVO POMINJANJE OVČARSKO-KABLARSKIH MANASTIRA. SASVIM SU OSKUDNI PODACI O NJIHOVOJ DELATNOSTI U XV VEKU. MEĐUTIM, POSLE OBNOVE PEĆKE PATRIJARŠIJE U XVI I XVII VEKU ONI POSTAJU JEDAN OD ZNAČAJNIH CENTARA PREPISIVAČKE DELATNOSTI. KADA STARA SRPSKA UMETNOST U SREDNJOVEKOVNIM TRADICIJAMA DOŽIVLJAVA SVOJU POSLEDNJU RENESANSU, U VREME PATRIJARHA PAJSIJA (1614-1648), NJENI IMUPULSI SU IMALI SNAŽNOG ODRAZA U OVČARSKIM I KABLARSKIM MANASTIRIMA. TADA SU FRESKAMA OSLIKANE CRKVE MANASTIRA BLAGOVEŠTENJA, NIKOLJA I JEŽEVICE KOD ČAČKA. ANSAMBLI ZIDNIH SLIKA I FOND IKONA IZ PRVE POLOVINE XVII VEKA U OVČARSKO-KABLARSKIM MANASTIRIMA I JEŽEVICI DRAGOCENI SU ZA PROUČAVANJE POZNOG SRPSKOG SREDNJOVEKOVNOG SLIKARSTVA.

Dveri iz manastira Stjenik na Jelici, sredina XVIII veka

Krst i pafta, manastir Ježevica, XVII vek

Ručni krst, XIX vek

Praznični minijej, štamparija Božidara Vukovića, Venecija, 1536-1538.