ETNOLOŠKO ODELJENJE

Još od formiranja Narodnog muzeja 1952.g. značajno mesto i nezamenjivu ulogu imalo je i odenjenje za etnologiju. Prikupljanje predmeta vezanih za narodnu kulturu i narodni život želja je mnogih čačana još mnogo godina pre zvaničnog  otvaranja muzeja. Nakon otvaranja muzeja etnološki predmeti su počeli stizati velikom brzinom. Prve predmete u ulaznu knjigu uveo je Dragomir Popović, a prvi etnolog u muzeju bio je Slobodan Sanader. Predmeti su stizali u muzej delom otkupom, a delom poklonom, kako u samom muzeju, tako i na terenu.
Najveći broj predmeta u muzej je dospeo ranih sedamdesetih godina. Tada je muzej poveo jednu jako značajnu akciju, koju su propratili tadašnji lokalni mediji, da poštovaoci starina, tradicije, lepog narodnog života, poklone muzeju ili pak ponude na otkup, sve predmete koje poseduju, a koji će svojim izgledom, ornamentikom i funkcijom moći posvedočiti o davno prohujalim vremenima.
Znajući da je etnologija nauka o kulturi naroda, o njenoj tradiciji, prošlosti, sadašnjosti, pa i budućnosti, kao i  njihovoj sveukupnoj simbolici, svima je jasno koliku ulogu i opšti socijalni, društveni i duhovni  značaj ima, kako na svim, tako i na ovim našim, čačanskim, odnosno moravičkim prostorima. Etnologija je svuda prisutna, prati ljudsku civilizaciju, od najranijih početaka, pa do dana današnjeg, kao i budućih vremena koje donekle možemo predvideti ili pretpostaviti. Od samog rođenja etnologija ulazi u dušu čoveka, vezuje ga za njegove praistorijske korene i seže u budućnost čovečanstva.
Etnološko odeljenje je još u najranijim godinama formiranja muzeja uspostavilo čvrstu, veoma bogatu i  korisnu saradnju, sa svojom matičnom ustanovom, sa Etnografskim muzejom u Beogradu. Ta saradnja je već u aprilu 1958.godine učvršćena prvom  zajedničkom izložbom:’‘ Naš narodni nakit’‘. Saradnja između ova dva muzeja je tekla u kontinuitetu sve do dana današnjeg.
Dolaskom u muzej etnologa Nevenke Bojović, etnološko odeljenje dobija stručnu, naučnu i krajnje profesionalnu konotaciju. Usledilo je detaljno sređivanje zbirki, stručna obrada svakog zatečenog predmeta u muzeju, neophodna zaštita i konzervacija predmeta, rekognosciranje čačanskog,gornjomilanovačkog, dragačevskog i ivanjičkog kraja, danonoćno prikupljanje novih predmeta i njihovo spašavanje od propadanja i zaborava.
Tako iz godine u godinu zbirke su postajale sve bogatije, raznovrsnije i sveobuhvatnije, a podaci zabeleženi na terenu neprocenjivo bogatstvo i vredni dokumenti ugledali naučnu i stručnu svetlost u brojnim etnološkim naslovima, kako u Zborniku radova Narodnog muzeja u Čačku, tako u brojnim drugim stručnim časopisima.
Od septembra, 1977.godine izložbom:’‘Narodni vez iz zbirke muzeja’‘, počinje dugi niz stručnih etnoloških izložbi, etnologa Nevenke Bojović. Taj niz nastavljen je 1978.g. izložbom:’‘Narodna ornamentika drveta’‘, pa dalje preko izložbe:’’Vez na narodnoj nošnji’’,1980.g.,’‘Etnografska postavka u Kušića hanu u Ivanjici’‘, 1981.g., ‘‘Tkanje, pletenje i vez’‘, 1981.g. ‘‘Stari zanati u Čačku’‘, 1982.g., ‘‘Etnografska postavka Tadića kuće u Donjem Dupcu’‘,1985.g., ‘‘Stari ivanjički zanati’‘,1985.g., ‘‘Gradska nošnja u Čačku tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka’‘, 1986.g., ‘‘Dečje zabave u Čačku’‘, 1988.g., ‘‘Etnografsko naslđe regiona Kraljevo’‘, u saradnji sa muzejom u Kraljevu i Kruševcu i Domom kulture u Vrnjačkoj Banji, 1989.g.,’‘ Ćilimarstvo zapadnog Pomoravlja’‘, 1991.g., stalna etnološka  postavka ‘‘Gradska kuća’‘, 1992.g., ‘‘Konak Sretena Čolića’‘,1994.g., takođe stalna postavka, kao i izložba ‘‘Ornamentika nadgrobnih spomenika’‘, 1995.g.
Etnološko odeljenje je u toku svoga rada realizovalo i izložbe: ‘‘Stara dragačevska svadba’‘, 1992.g., ‘‘Čarape i nazuvice’‘ 1996.g.,  ‘‘Krst u narodnoj ornamentici’‘, 2000.g.,, kao i izložbu:’‘Voda u narodnoj tradiciji’‘, 2001.g., autora Snežane Šaponjić-Ašanin. Izložbe:’‘Ornamentika na nadgrobnim spomenicima’‘, i ‘‘Čarape i nazuvice’‘su predstavljene i beogradskoj publici u galeriji Etnografskog muzeja.
Veoma bogat i krajnje stručan rad Etnološkog odeljenja dobija na značaju, stručnosti , profesionalnosti, ozbiljnosti i njegovim učešćem u većem broju naučnih projekata.Pomenuću:’‘Prikupljanje građe za etnološki atlas Jugoslavije’‘, iz 1960.g. Iste godine od 14 do 16. aprila u Čačku je održano Savetovanje o problemima zaštite etnoloških spomenika, organizovano inicijativom saveznog instituta za zaštitu spomenika kulture. 1978.g. Etnološko odeljenje Narodnog muzeja u Čačku, stručnom obradom ishrane i privrede, uzima učešće u prikupljanju građe za monografiju:’‘Donje Dragačevo’‘ u saradnji sa EI SANU iz Beograda. Projekat:’‘Kultura, tradicija, etnografsko nasleđe i narodna radinost’‘ u vremenu od 1982.g. do 1985.g. objedinila je kustose etnologe iz Čačka, Kraljeva i Kruševca. Ova saradnja rezultirala je zajedničkom izložbom:’‘Ćilimarstvo Zapadnog Pomoravlja’‘, 1991.godine.
U saradnji sa Etnografskim muzejom iz Beograda od 1982.g. do 1987.g. uspešno je rađeno na projektu:’‘Etnološka istraživanja opština Čačak, Lučani i Gornji Milanovac’‘. Od 1997.g. u saradnji sa EI SANU, zapopčeo je rad na naučnom projektu:’‘Etničke i etnološke odlike stanovništva Srbije-Podjelička sela’‘. Rad na ovom projektu je još uvek u toku.
Etnološko odeljenje ja aktivno radilo i na snimanju etnoloških filmova. Snimljeno je 14 filmova iz oblasti kako materijalne tako i i iz oblasti duhovne kulture. Na festivalu etnološkog filma u Kučevu 1995.godine dobije ne su diplome za filmove:’‘Kuće sa natpisima’‘,’‘Ornamentika na nadgrobnim spomenicima’‘ i ‘‘Ornamentika na uskršnjim jajima’‘.
Svi predmeti koji su dospeli u etnološko odeljenje Narodnog muzeja, bilo otkupom, bilo poklonom darodavaca, stručno su i detaljno obrađeni.Konzervatorski su zbrinuti i smešteni u odgovarajuće depoe.
Danas etnološko odeljenje broji 2100 predmeta razvrstanih po zbirkama i podzbirkama. Predmeti su vezani za duhovnu i materijalnu kulturu. Najbrojnija je zbirka narodne nošnje u koju spada ženska, muška i dečja nošnja.  Predmeti iz ove zbirke pripadaju podzbirkama  košulja,pojaseva, jeleka, fermena,ćurdija, zubuna,čarapa i nazuvica.
Posebno treba istaći zubun IB:E 657, koji je pripadao kneginji Ljubici. Izrađen je od bele čoje. Šiven je iz ‘‘skutova’‘, leđnog dela i dva klinasta umetka. Opervažen je crnim gajtanom i trakom od zlatne žice. Donja ivica je od mrkog pliša, talasasta i ukrašena srebrnim gajtanom u dva reda. Ceo zubun je ukrašen zlatnom žicom i šljokicama u vidu stilizovanog vegetabilnog ornamenta. Gornji leđni deo u potpunosti je je prekriven plavom vunom i ukrašen  izvezenim biljnim ornamentom, od zelene, roze i žute vune i opervažen trakom od zlatne žice. Ručno je šiven i nošen je preko košulje u svečanim prilikama.
Ovaj eksponat od izuzetnog značaja pripadao je kneginji Ljubici.Nosila ga je u vreme kada je boravila u manastiru Nikolju, a to je vreme ustanka. Kneginja Ljubica je svakodnevno posećivala porodicu Kovačević u Rošcima, sa njima se sprijateljila i uznak zahvalnosti za njihovo gostoprimstvo poklonila svoj zubun. Porodica Kovačević je tada, a iz zahvalnosti prema kneginji promenila prezime u Ljubičić. Tako su ovaj zubun u toku rekognosciranja terena u Rošcima 1980.godine muzeju je poklonila porodica Ljubičić.
Zbirka tekstilne radinosti obuhvata podzbirke ćilima i jastuka, kao i sprave i pomagala za preradu vlakna. Tu je i veoma bogata podzbirka preslica od kojih se posebno ističu dve. Preslica iz Gornje Gorevnice, pravljena u porodici Slavoljuba Peroševića, oko 1890.godine. Kopljasto-lopatastog je tipa. Na centralnom delu preslice, plitkim reljefom data je predstava srpskog vojnika sa puškom, grb Kraljevine Srbije i tri hrastova lista. U gornjem kružnom delu lopatice oko naglašenog vrha drške urađen je geometrijski motiv.Tu je i preslica iz 1881.godine.
Podzbirka preslica verno svedoči o prošlim vremenima, o načinu života, rada i privređivanja.Preslica jasno pokazuje da je u 19 i prvoj polovini 20 veka, žena bila apsolutni gospodar tekstilne proizvodnje. Ona je predstavljala sastavni deo života svake žene. Još su stari putopisci zapazili da je srpska žena bila vrsna prelja i da je svuda nosila svoju preslicu, usput prela i obavljala još nekoliko poslova istovremeno. Jednostavno, preslica je bila  statusni simbol žene.
Etnološko odeljenje je veoma bogato najraznovrsnijim ćilimima. Posebnu vrednost i značaj ima Pirotski ćilim iz 1885.godine IB:E 279. Rađen je od vune, tehnikom klečanja. Centralna ploča je crvene boje. Okolo su utkani motivi ‘‘golemi đulovi’‘, a između njih su četiri biljne stilizacije sa narovima i godinom 1885. Osnovu spoljne bordure krasi višebojni geometrijski motiv ‘‘kantar’‘. Tkan je iz jednog dela na vertikalnom razboju u Pirotu.
Zbirka zanata je veoma bogata i raznovrsna. Nju sačinjavaju  opančarska, obućarsko-papudžiska, kovačko-potkivačka i stolarska radionica. Naravno, ovu zbirku umnogome dopunjuju brojna kalfenska i esnafska pisma.
Od lana, konoplje, pamuka, ili kombinovanih materijala izrađeni su brojni peškiri koji čine bogatu i istoimenu zbirku. Najraznobojniji cvetni i geometrijski ornamenti krase peškire i verno svedoče o vremenu i prostoru njihovog nastanka, o veštim rukama, istančanom ukusu i tananim željama naše srpske žene. Peškir prati čoveka od samog momenta rođenja, pa sve preko krštenja, ispraćaja u vojsku, veridbe, svadbe, pa sve do kraja, do posmrtnog rituala. U toku godišnjeg ciklusa, peškir je uvek prisutan, neophodan i nezamenjiv.
Veliki značaj odeljenja svakako pripada veoma bogatoj zbirci pokućstva, kao i zbirci posuđa. Tu su najraznovrsniji eksponati kućnog enterijera, čiji je zadatak da omoguće čoveku, što je moguće u datom vremenu i prostoru, bolje uslove života, rada, stvaranja i odmora. Iz zbirke posuđa, veoma zanimljiva, značajna i veoma brojna grupa jeste posuđe izrađeno od keramike, koje verno svedoči o vremenu i prostoru svog nastajanja i upotrebe.
Posebnu, veoma interesantnu i značajnu za našu gradsku sredinu imaju eksponati iz zbirke gradska nošnja. Od šešira, tepeluka, marama bluza, libada, suknji,podsuknji, kombinezona, spavaćica, pa sve do podvezica, čarapa, papuča, cipela, tašni, suncibrana i lepeza, ova zbirka ulazi u duše, živote i osećanja naših Čačana i Čačanki druge polovine 19 i početka 20 veka. Verno oslikava uslove života, stilove oblačenja, materijalne mogućnosti i tiho i neosetno uvodi u prošla vremena, da u njima uživamo, osećamo ili da uzdišemo i žalimo.
Iz ove grupe predmeta po svom značaju i lepoti posebno se ističe fes sa pušćulom odnosno srebrnom kićankom.
Nešto manje, ali veoma značajne su zbirke muzičkih instrumenata, obuće, torbi, nakita.  Tu su i predmeti vezani za duhovnu kulturu, čiji je zadatak da verno posvedoče o brojnim običajima vezanim za celokupni godišnji i životni ciklus. tu se posebno ističe bogata zbirka uskršnjih jaja, razni obredni venčići i božoija brada. Svi ovi čine etnološko odeljenje bogatijim i sveobuhvatnijim.
Mnogo je vrednih eksponata raspoređenih po zbirkama, puno izložbi, projekata, naučnih skupova, etnoloških filmova, puno terenskog rada i brižljivog prikupljanja građe utkano u ovih proteklih 50 godina. Poput ćilimskih šara i stilizovanog cvetnog ornamenta na jastucima i peškirima, muzej su krasili svi njeni do sada prispeli eksponati. Stručno obrađeni nastaviće da živ u našim muzejskim depoima, stalnim postavkama i narednim tematskim izložbama. A izložbi i rada biće još mnogo u periodu koji je pred nama, jer je etnologija nauka koja živi u svima nama, verno nas prati, prilagođava nam se i koja je naš sastavni deo.
Od posebnog značaja je veliki broj predmeta koji pripada bogatom legatu Lenke Gavrović, koja je dvadesetih godina 20 veka bila učiteljica ručnog rada u Čačku i koja je svoje vredne predmete  već pedesetih godina poklonila Narodnom muzeju u Čačku. To su najlepši primerci gradske nošnje i tekstilnog gradskog pokućstva. Lenka Gavrović je ovim plemenitim i značajnim gestom muzeju podarila sve svoje ručne radove, koji će verno svedočiti o životu, stilu oblačenja i ukrašavanja.
Rezultate svoga rada, kako u muzeju, tako i na terenu, etnolozi su objavljivali najpre u Zborniku radova Narodnog muzeja u Čačku, kao i u Etnološkim sveskama i Glasniku etnološkog društva Srbije u Beogradu, Našoj prošlosti iz Kraljeva i Zdravstvenoj kulturi iz Zaječara.
Etnološko odeljenje planira da u 2003. godini u okviru rekonstrukcije stalne postavke u konaku Jovana Obrenovića izloži svoje najvrednije eksponate, koji će verno svedočiti o životu Čačana iz vremena 19 i prve polovine 20 veka.

                                                                Snežana Šaponjić-Ašanin