Zaostavštinu kapetana Djordja Roša čini gradja od 1830. do 1977. godine: pisma kneza Miloša Obrenovića, kneginje Ljubice Obrenović, njegova odlikovanja Orden Belog orla III reda, Orden Sv. Save III reda, zlatan lanac sa minijaturama sedam odlikovanja, čibuk od srebra paše koji je predao Skoplje 1912., ručni sat, pečat, albumi fotografija, knjige i arhivska gradja. Njegove ćerke Inga, Tatjana i sestra Jelena darovale su ove dragocene predmete Narodnom muzeju grada, u kome je bilo sedište njegovog ratnog puka.

Kapetan Djordje Roš (Beograd 1896-Nea Roda 1977) bio je izvidjač Francuske aeroplanske eskadrile i komandir čete u X kadrovskom puku u Prvom svetskom ratu. Za vreme herojske odbrane beograda teško je ranjen u jurišu bataljona majora Gavrilovića na Dunavski kej. Bio je počasni konzul Kraljevine Norveške u Beogradu. Organizovao je i finansirao obnovu manastira Gračanice od 1935. do 1939. godine. Od 1961. često je putovao na Svetu Goru. Osnovao je komitet za veliku obnovu Hilandara.

DAR PORODICE ŽUJOVIĆ

Zbirka porodice Žujović, jedne od najuglednijih srpskih građanskih porodica, čine stare i retke knjige, grafike, fotografije, arhivska gradja i lični predmeti akademika dr Jovana Žujovića, dr Djordja Žujovića i odlikovanja, povelje, pitomačka špada, matrikula i dnevnici dr Mladena Žujovića. Medju ličnim predmetima nalazi se sat, dar generala Dragoljuba Mihailovića potpukovniku Žujoviću iz maja 1943. kada je upućen za komandanta u Zapadnoj Bosni, Lici i Dalmaciji. Pripadaju periodu od sredine XVIII veka do 1946. godine. Dar su Danice Žujović iz Pariza, dr Jevrema Žujovića iz Versaja i mati Teodore Žujović iz manastira Gradac.

Dr Mladen Žujović (Beograd 1946-Pariz 1969) bio je oficir X kadrovskog puka u herojskoj odbrani Beograda i borbama u odstupanju preko Albanije. Na Solunskom frontu bio je na komandnim džnostima u XIX i X pešadijskom puku. Hrabro se borio i uspešno komandovao u borbama na Kravičkim položajima 1916. i Zapadnom Vetreniku prilikom proboja 1918. godine. Za ratne i mirnodopske zasluge odlikovan je Ordenom Belog orla sa mačevima IV reda, Zlatnom medaqom za hrabrost (dva puta), Srebrnom mmedaljom za hrabrost, engleskim Ratnim krstom i francuskom Legijom časti V reda. Posle Prvog svetskog rata diplomirao je na Pravnom fakultetu u Parizu 1923., a pet godina kasnije odbranio doktorsku tezu »O ustavnoj vlasti u srpskim ustavima». U Drugom svetskom ratu bio je jedan od osnivača Centralnog nacionalnog komiteta i član Vrhovnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini.